О књизи: 2017 / Принцип обичног чуда је основа Шефнеровог писања (није џабе да Шефнер и Шварц почињу истим словом). И – једноставност његових скромних генија, који баш и не размишљају какво су чудо смислили (за њих је ово свакодневна ствар); Главна ствар је да ово чудо доноси радост барем некоме. И – „сложеност“ његових других ликова, оних који чине практична чуда: тетраедарске жбице бицикла, сапун под називом „Не кради“, напуњен изнутра црном течношћу која означава лопова. И... Многи од ових „и” су суштина невероватног феномена по имену Вадим Шефнер. Мајстор је много написао. Болно тужна, дивна „Сестра туге“. Више од две десетине књига поезије. Али оно у чему је био најбољи биле су приче о ексцентричним људима, где је фантазија била тако тесно испреплетена са стварношћу да је било тешко одредити жанр у који би ова дела требало сврстати. Овде, ако упоредимо (иако је свако поређење зло), Шефнера можемо ставити поред Габријела Гарсије Маркеза, оца онога што се у књижевности називало „магијским реализмом“. Само не на латиноамеричком, већ на руском тлу. Збирка обухвата најбоље од онога што је писац створио у овом жанру.